PRAKSA RADA KAO ZNANSTVENA POVIJEST
nije nešto što neposredno počinje, nego ona jest zao
kružujući se”), u ime „pretpostavke” (Vorausset-
zung) neposredno „zbiljskog” , „osjetilnog zora” itd.
usporedi
L. Feuerbach,
Zur Kritik der Hegelschen
Fhilosophie, 1839, SW. II, ed. Fr. Jodl, str. 158—204,
passim)37. Ova „kritika”
ne prevladava
filozofiju u
zbilji, ukidajući je kao „onostranost” da bi je sa
čuvala
u
„ovostranosti” samoj, nego je ostavlja po
strani, zapravo:
odbacuje
pod vidom „nove, jedino
pozitivne filozofije” (L. F., Vorlaufige Thesen zur
Reform der Philosophie (1842), 1. c., str. 240), „em
pirizma” , „realizma” (Grundsatze . . , 1. c., str. 265)38.
U tom smislu kaže se u „Deutsche Ideologie” : „Pret
postavke kojima počinjemo . . . jesu zbiljske pret
postavke . . . zbiljski individuumi, njihova akcija i
njihovi materijalni životni uvjeti .. . Ove pretpos
tavke dadu se, dakle, konstatirati na čisto empirij
skom putu” (MEW, 3, str. 20, 27, ili D. Zeitschrift
f. Phil., str. 1202, 1206). Uopće: feuerbachovske
kon-
sekvencije
iz antropologijskog i naturfilozofijskog
tipa ove kritike dominiraju na mislenoj razini „N je
mačke ideologije” ; na svaki način, faktički poduzete
kritike
nisu u suprotnosti
s tim konsekvencijama.
Stoga, kad se u I glavi („Feuerbach” ) govori o nje
mu kritički, odnosi se kritika uglavnom na Feuer-
bacha iz ,,Wesen des Christentum” (1841), „Grund-
zatze der Philosophie der Zukunf” (1843), „Das We-
sen des Glaubens im Sinne Luther's” (1844), dakle
na onog koji negaciju religije, teologije i filozofije
37Usporedi
L. F.,
Grundsatze der Philosophie der Zu
kunft (1843): „Apsolutna bespretpostavnost — početak
spekulativne filozofije — nije ništa drugo do bespretpostav
nost i bespočetnost, aseitet božanskog bića" (1. c., str. 260).
38 Konsekvencija u aforizmima iz 1843—44: „Keine
Religion! — ist meine Religion; keine Philosophie! — meine
Philosophie" (1. c., str. 391). Konačno, u predgovoru za prvo
cjelokupno izdanje svojih djela (1846): „die wahre Philo
sophie ist die
Negation
der Philosophie, ist
keine
Philo
sophie" (1. c., str. 410).
116
