58
obsežno znati i poznavati strane. Slabi patriotizam u nas
Hrvata imat će se većim dielom odbiti na onaj prvi razlog;
ali pošto i naša „inteligencija“, dostatnom žalibože česti, naj-
voli govoriti stranski o stranom — to ćemo takve slučajeve
dakako morat odbiti na onaj drugi razlog.
Nazori o đomoljubju, što smo ih ovdje razvili, crpljeni
su iz Spencera
. 26
Kad bi se ti nazori uporabiti imali na pod
jarmljene narode, morali bi se dakako nešto preinačiti.
Time mislimo završiti razmatranje kolizija.
Ovo razmatranje uvjerilo nas je o tom, da svako djelo
vanje i zanimanje ljudsko mora biti prema svim idejam etičnim,
ako ono neće da dovodi u neprilike ćudoredne. Tih neprilika
nismo izcrpili; već smo naveli samo one, koje se baš često u
poviesti javljaju, te svoj tumač traže. Ako ipak samo spome
nute kolizije u duhu razvidimo, to ćemo opaziti sliedeće. Neke
od njih razviju se tako, da se baš odkloniti ne smieđu, a da
se nebi povriedila stanovita etična ideja; nn one se ipak ođ-
klonuti mogu, ako se apelira na ideju blagohotnosti, koja mo
guću povredu izravna. Neke opet razviju se tako, da se one
odkloniti smiedu; ali se odkloniti ne mogu — dok ne prestane
njihov uzrok, kojim je redovito nekultura.
Govoreći ob ideji pravednosti spominjasmo tek čine, koji
družtvu izilaze na vidik. Ali imade i takovih čina, koji ostaju
tajnom. Što je s njimi? Zar ovi ne podpadaju pod sudište
ideje pravednosti? Što je nadalje s onim, što još nije postalo
činom — a ipak jest ili nije prema zahtjevom spomenute ideje?
Ideja pravednosti prelazi očevidno u psihični sviet: ona
traži ođmjenu dobrih i zlih psihičnih akta. Nil ovi stoje izvan
družtvene kontrole; tko će to dakle odmieniti?
