48
dvojimo — mnienje nekih učenjaka: da pravi i najviši interes
družtva ne stoji u množanju već u smanjivanju pućantva do
tično brakova
. 23
Takvoj emancipaciji odgovarat će moralan,
intelektualan i praktičan uzgoj. Prvi i drugi služiti će tomu,
da žena uzmogne sama ravnati ladjicu svoga života tako, da
ju burni vali ne oštete; treći pako biti će joj sredstvom privrede
materijalne. Što se specijalno intelektualnoga uzgoja tiče, to
će se on morati ravnati po fizičnom i psihičnom ustrojstvu
ženskoga spola. . .
Danas se je u nas Hrvata u svakom od spomenutih po
gleda dosta malo učinilo. Siromašne djevojke uzgajaju se pri
mitivno ili „preznanstveno“, a bogate dolaze obično pod dresuru
gouvernantä i privatnih zavoda i — da govorimo s Nachlowskim
— kićeno garnirani ragout uzgoja, koji im se ovdje pruža, ne
hrani njihov duh konačno više, nego li mršavi zajutrak, štono
se njihovim ubogim sestricamu normalnih školah daje. Praznina
uma i srca naravna je posljedica takova uzgoja.
„Onaj koji uči, ima biti onomu koga uči, idejalom u
svem bitku svojem.“ Ove Diesterwegove rieči nebi smjela
učiteljica nikada zaboraviti. Idejalom pako moći će postati
samo čednostju, plemenštinom, znanjem, revnostju; — a bude
li 011a takvim, sigurno će uzgojiti valjane djevojke, plemenite
majke, vriedne obitelji i prosvjetno družtvo. Tad je dakako i
emancipaciji odzvonilo.
Pošto je medju uzroci, koji su izazvali žensko pitanje i
nemoralnost mužkaraca, to je posve naravno, da će znatnu
ulogu u spominjanoj zadaći igrati i uzgoj mužkoga spola. Da
se je u tom pogledu takodjer malo uradilo, nebi težko do
kazati bilo.
