46
Nema li se žena ponositi svojom zadaćom? Hedviga Dohm
19
berlinska zastupnica emancipacije, odgovara n svom spisu „Znan
stvena emancipacija žene“ : da nema. Po takovu shvaćanju žena
je njojzi „bolestni exsudat božji“. Timi riećmi označila je ona
naročito baš shvaćanje plemenita kulturna historika, Franceza
Micheleta — Micheleta, koji no se svom dušom zauzeo za bie-
dno ženstvo20. To je prosta nezahvalnost.
U spomenutom spisu, kojim polemizuje proti učenjaku
Bischofu, protivniku lječničke naobrazbe žena, veli medj osta
lim: „Žena neka sve uči, pošto ona po svoj prilici imade dru
gačiji duševni organizam od muža, te će stoga — kako se
predvidjeti može — nove oblike spoznajne i nove pravce mi
šljenja podati znanostim“. Hipoteza ovih ne hi se jamačno ni
koja fiziologija danas usudila postaviti. „Lječničtvo pako —
nastavlja Dohmica — imade žena učiti u interesu morala“.
To je problematična tvrdnja. Sekcija ljudskih tjelesa biti će
jamačno prije na uštrb nego li u prilog moralu, koji no ipak
počiva na čuvstvu.
Na drugom mjestu jednom v e li: „Je li kućanstvo i zbilja
prirodna zadaća žene — ona još podvaja! — to nikoja zemalj
ska moć ne će u nje taj naravni nagon uništiti moći. Revolu
cionarna žaba, koja iz bare zavičajne rado izlazi držeć eksi-
stenciju ptice idejalom slobode, ne može dugo obastati na kopnu,
već se skoro mora vratiti u rodni kal“. Uvredljivije prispodobe
nije Dohmica ni odabrati mogla. Ako je'takva teorija znanstvene
emancipacije, onda si možemo pomišljati, kakva da bude praksa.
Kao što je socijalno pitanje našlo svojih zagovornika, tako
ih je našlo i pitanje žensko — pa za čudo i u nekih učenjaka.
Tako Robert Mohl govoreć ob emancipaciji veli: „Radi se prije
svega o tom, da se ž iv i... Ako dakle alternativa glasi: biedna
propast ili prostitucija — onda puki obziri na finije običaje i
navade moraju uginuti, da se izbjegne strašan izbor
“. 21
