Gjuro Arnold: Etika i poviest - page 46

42
Dok se ovdje tako živo radi o humanitetu — pitanja
Slavena ostaju glasovi bez jeke. Samo kadšto čujemo odgovor,
koji nas uvjerava o žarkoj ljubavi sa strane Niemaca, Da spo­
menemo jedan slučaj. U Becn pripraviše Haeckelu nedavno
zabavu. Tudi pozdravi urednik polu-službenoga lista „Presse“
učenoga gosta i reče medj ostalim slieđeće: „Darvin-Haecke-
lova teorija o pobjedi vriednijega u borbi za obstanak prigr­
lila se je u Austriji s toga, što je ona teoretički i filozofički
opravdala stanovište Niemaca i Magjara napram „nivelirajućoj“
nauci o absolutnoj ravnopravnosti i gospodstvu abstraktnoga
broja
“. 12
Niemci zaboravljaju, da borba za obstanak jošte završena
nije i da će nadoći vrieme, gdje će njihovu ulogu preuzeti i
opet vriedniji. Bilo to skoro i ne bilo, valja da mi budemo
na oprezu; jer oni — kako vidimo — nisu iskreni.
Pitanje o smrtnoj kazni neda se riešiti načelno; ono
će vazda stajati do okolnosti i odnošaja stanovita družtva, na­
roda, Ima takovih slučajeva, gdje se smrtna kazan nužđno pri­
hvatiti mora, da se kolizije izmedj etičnih ideja izbjegnu. Čo­
vjek, koji je vriedan stanovitu osobu uništiti faktično, a s njom
u savezu množinu njih moralno i materijalno, taj je smrtno
uvriedio sve etične ideje — zato neka mu se smrtno i odmieni.
Ako li nam Holtzendorf dovikuje: da to nije humano i da
„ne valja suditi sa stanovišta zločinca već sa stanovišta ćudo­
redno mislećega družtva
“, 18
onda mu mi odgovaramo: humano
jest i ćudoredno misli ono družtvo, koje radi u smjeru svih
ideja etičnih, nipošto pako ono, koje tek ideji blagohotnosti
zadovoljava.
Evo dakle kako postupaju Niemci: napram Slavenom ideja
blagohotnosti im je „nivelirajuća“ ; a naprama zločincem svo­
jim ona im jedina vriedi.
1...,36,37,38,39,40,41,42,43,44,45 47,48,49,50,51,52,53,54,55,56,...88
Powered by FlippingBook