42
Dok se ovdje tako živo radi o humanitetu — pitanja
Slavena ostaju glasovi bez jeke. Samo kadšto čujemo odgovor,
koji nas uvjerava o žarkoj ljubavi sa strane Niemaca, Da spo
menemo jedan slučaj. U Becn pripraviše Haeckelu nedavno
zabavu. Tudi pozdravi urednik polu-službenoga lista „Presse“
učenoga gosta i reče medj ostalim slieđeće: „Darvin-Haecke-
lova teorija o pobjedi vriednijega u borbi za obstanak prigr
lila se je u Austriji s toga, što je ona teoretički i filozofički
opravdala stanovište Niemaca i Magjara napram „nivelirajućoj“
nauci o absolutnoj ravnopravnosti i gospodstvu abstraktnoga
broja
“. 12
Niemci zaboravljaju, da borba za obstanak jošte završena
nije i da će nadoći vrieme, gdje će njihovu ulogu preuzeti i
opet vriedniji. Bilo to skoro i ne bilo, valja da mi budemo
na oprezu; jer oni — kako vidimo — nisu iskreni.
Pitanje o smrtnoj kazni neda se riešiti načelno; ono
će vazda stajati do okolnosti i odnošaja stanovita družtva, na
roda, Ima takovih slučajeva, gdje se smrtna kazan nužđno pri
hvatiti mora, da se kolizije izmedj etičnih ideja izbjegnu. Čo
vjek, koji je vriedan stanovitu osobu uništiti faktično, a s njom
u savezu množinu njih moralno i materijalno, taj je smrtno
uvriedio sve etične ideje — zato neka mu se smrtno i odmieni.
Ako li nam Holtzendorf dovikuje: da to nije humano i da
„ne valja suditi sa stanovišta zločinca već sa stanovišta ćudo
redno mislećega družtva
“, 18
onda mu mi odgovaramo: humano
jest i ćudoredno misli ono družtvo, koje radi u smjeru svih
ideja etičnih, nipošto pako ono, koje tek ideji blagohotnosti
zadovoljava.
Evo dakle kako postupaju Niemci: napram Slavenom ideja
blagohotnosti im je „nivelirajuća“ ; a naprama zločincem svo
jim ona im jedina vriedi.
