45
a slaba i naivna žena drži to odobravanje iskrenim. Nu ona
je skoro imala izkusiti, da je bez muža „pero na vjetru“. Mala
ali čedna privreda dostajala je iz početka za njenu eksisten-
cijn; kulturom ipak postadoše veće potrebe pa i natjecanje,
koje se je najveće razvilo iznašašćem raznovrstnih makina.
Zato se i tuži Lecky-Hartpole, da je napredak makina razorio
domaći značaj žena, vreteno da im je izpalo iz ruku, igli da
će skoro prestati djelatnost; a posao, komu je od Homerova
vremena pa do današnjega doba sielo bilo u obitelji, povlači
se sve to više u prenapnnjene tvornice18. Za takvo natjecanje
nije žena ni fizično ni psihicno bila dorasla. Da je u toj biedi
razmišljati stala: kud bi? što li bi? naravno je. Jedna skraj-
nost povodi drugu: žena je zaboravila na svoju naravlju joj
odredjenu zadaću, i uztražila je ravnopravnost s mužkarcem —
najprije u pogledu političkom i socijalnom.
To je emancipacija strožega oblika. A li je imade i u
obliku blažem: ova traži ravnopravnost u pogledu znanstvene
naobrazbe.
U jednom i drugom obliku jest emancipacija contradictio
in adjecto. U onom zato, što nam statistika ćuđoredja poka
zuje, da se žena, sudjelujuć aktivno u javnom životu, onespo
sobi da bude majkom vriedna ili ikakva naraštaja. U ovom
opet zato, što fiziologija uči, da s ovim dozorom u savezu je
takodjer rani dozor intelekta. Intelekt u žene ne polučuje uslied
toga tako visok stepen, kako ga 011 polučuje u muža, gdje se
dulje razvija.
Prema tomu dakako ne može biti ženi velika intelektu
alna, ali zato tim veća moralna zadaća u svietu. Žena ima
uzgojiti moralno čovječanstvo. To je prava njena zadaća —
zadaća koju ona tim laglje vrši; jer je njezino srdce izvor
blagohotnosti. Što je pako blagohotnost ostalim idejam, dovoljno
naglasismo.
