44
Red je, da predjemo na ideju prosvjete. Njezino načelo
jest razdioba rada, ne dakako mekanična razdioba sila nego
organična razdioba funkcija. „Svi valja da se
zanimaju
za sve;
a svaki pojedinac ima biti
vješt
samo svomu poslu“ . U tom
je uključena i raznovrstnost zanimanja; jer ne može biti druž
tva — u širem smislu — 11 kom bi se svi članovi bavili ili
sposobni bili baviti se istim poslom. Tomu se opire fizično i
psihično ustrojstvo pojedinaca.
Raznovrstnost zanimanja donosi sa sobom naravski i razno-
vriednost posla. Nagrada — koju za svaki posao zahtieva ideja
pravednosti — biti će po tom takodjer različita. Dočim tako
ova ideja u pogledu materijalnom traži nejednakost, traži ona
u pogledu formalnom — kako već znamo — strogu jednakost.
Svatko naime smie znanje svoje upotriebiti na svoju i obću
korist. Ideja blagohotnosti protivno ne pita za te obzire; ona
pruža svakomn „što mu srdce prosi“.
Kolizije, koje se odatle radjaju, već su nam od prije
poznate; mi smo samo drugim putem na nje naišli. Nu dočim
smo ih tamo uzeli s obzirom na mužstvo: ovdje ćemo ih raz
matrati s obzirom na ženstvo; i dočim su one tamo proizvele
pitanje socijalno — izvest će one ovdje pitanje ob emancipaciji.
Posljedice spomenutih kolizija, dotično osiromašenje nekih
stališa — kako rekosmo — ne dade se odkloniti. Radničko
pitanje tek je danaidska bačva. Nesreća je samo, te siromaštvo
ima opet i dalnjih žalostnih posljedica: ono bo onemogućuje
množinu brakova — a ovi su ipak podlogom družtva. Samo-
tovanje pruža k tomu veću slobodu pojedincem — što je pre
često uzrokom nemorala. Kamo to vodi, posve je jasno. Dje
vojke, kojim bi bilo zasnovat obitelj, ostavljaju tihi te zabitni
hram kućanstva i stupaju na otvoreno polje burnoga života,
da si vlastitim znojem osjeguraju samotni bitak. Razkalašeni
i sebični dio protivnoga spola, povladjuje ovoj smionosti —
