PERIPATETIČKE RASPRAVE, sv. III. knj. 2.
77
Tako iz te tako raznolike ocjene Demokritovih počela ne mo-
žemo utvrditi što je Demokrit uistinu postavio, jesu li beskonač-
na, je li jedno ili su dva kontrarna počela.
A ono što stoji u 1. knjizi
O
elementima
, u četvrtom poglavlju
o Leukipu i Demokritu: »Kažu da su ono prvo veličine, besko-
načne doista s obzirom na mnoštvo, s obzirom na veličinu pak
nedjeljive, i da niti iz jednog ne nastaje mnogo, niti iz mnogog
jedno, nego da sve nastaje njihovim povezivanjem i sastavlja-
njem« – potpuno je suprotno onome što stoji u sljedećem 7. po-
glavlju: »Empedoklo i Demokrit sami sebe ne razumiju držeći da
iz bića međusobno ne biva nastajanje, nego prividno nastajanje.
Kažu, naime, da se svako pojedino koje postoji izdvaja, kao da
nastajanje biva iz posude.« Bez sumnje je izdvajanju kontrarno
povezivanje i sastavljanje.
U knjizi
O osjetilu
, u drugom poglavlju <kaže Aristotel>:
»Demokrit dobro kaže, kad kaže da je voda, a ne <kaže> do-
bro, kad uistinu drži da je gledanje pojavni odraz.« A Teofrast u
nedavno
17
tiskanoj knjizi
O osjetilu
, premda je oponašao učitelja
Aristotela, pobija ga ovim naukom mnogih starih: ipak ne navo-
di isto Demokritovo mišljenje, nego kaže: »Gledanje uistinu drži
pojavnim odrazom, a izriče ga na poseban način. Pojavni odraz,
naime ne nastaje izravno u zjenici, nego zrak ima ulogu posred-
nika između gledanja i gledane stvari.« Sasvim je drugo reći da
je pojavni odraz gledanje, a drugo da gledanje nastaje pojavnim
odrazom; ono, naime, označava identitet, a ovo razliku akta i
najbližeg predmeta, kakav je ovaj Teofrastov pojavni odraz. Čini
17
Petrić vjerojatno misli na: Aristoteles et Theophrastus, Scripta qu-
aedam, quae vel nunquam antea, vel minus emendata edita fuerunt (…)
Theophrasti, de sensu (…), Geneva, Henricus Stephanus 1557.
5
10
15
20
25
