PERIPATETIČKE RASPRAVE, sv. II. knj. 6.
305
je: »A to je materija.« I dalje: 7. »Kao, dakle, žensko za muškim
a ružno za lijepim.« Nadovezuje ipak da nije žensko i ružno po
sebi, nego akcidentalno: »Osim što ne po sebi ružno nego akci-
dentalno niti žensko nego akcidentalno.« Da je i vječna: 8. »Nego
je nužno da ona bude nepropadljiva i nenastala.« Poslije ju obu-
hvaća definicijom: »Materijom, naime, zovem prvi podmet bilo
koje stvari iz čega biva nešto ‘što-u-nečemu-jest’ ne akcidental-
no.« U 3. pak poglavlju 2. knjige: »Materija, naime, nema formu.«
U 9. poglavlju 4. knjige: 10. »A na temelju potpostavkā velimo da
postoji materija toplom i hladnom te inim naravnim suprotnosti-
ma – jedna.« I odmah potom: 11. »A od potencijalnog bića biva
zbiljsko biće.« U 3. poglavlju 1. knjige
O
postajanju
: »Jasno da je
supstancija nekom potencijalnošću – ne pak zbiljski; iz nje će biti
postajanje.« I dalje: 12. »I nije materija odvojiva.« To opširnije
pojašnjuje i u 5. poglavlju te 3. poglavlju 2. knjige, u kojoj, u 5.
poglavlju, stoje i ove riječi: »A ono čega su to krajnosti, materija,
koja nikad ne može biti bez trpnje, niti bez forme.« I ono čega u
istom poglavlju ima još u prilog tomu mišljenju, kojemu je, čini
se, bilo oprečno ono u zadnjem poglavlju 1. knjige
O
elementima
:
10
5
15
