PERIPATETIČKE RASPRAVE, sv. II. knj. 3.
221
10
5
zadnjim knjigama. U Eudemovoj: »Bog, naime, ne vlada naređi-
vački, nego radi čega je po razboritosti, budući da on nije ničega
potrebit.« Nauk je Trismegistov u
Petoj knjižici
: Božje djelovanje
biva radi svrhe; pojašnjujući to i drugdje mnogo puta. Au 8. glavi
Nikomahove : »I doista, ako u bogova ima neke brige o ljudskim
stvarima, kao što se čini i razumno je da se oni i vesèlē onomu
najboljemu i najsrodnijem (a to je um) te da – to ljubeći nadasve i
časteći – dobro čine kao oni koji skrbe za svoje ispravno i čestito
postupajuće prijatelje.« To je doista prastar nauk o skrbnosti, ne
tek u mudraca, nego dapače narodā. Jer ništa drugo ne će reći ni
ono orfičko: »Jupitera za sve skrbećega.« Toga pak da oni dobrim
i mudrim ljudima dobro žele i dobro čine kao onima koji su im po
umu srodni, isto su tako prepune orfičke himne te Platon u Teete-
tu: »Bijeg je pak u bivanju, prema našim silama, sličnim Bogu; a
sličnost – postati pravedan i pobožan s razboritošću.« Odatle da
dolazi da će nas »ono od zala očišćeno mjesto« primiti.
KRAJ
15
