PERIPATETIČKE RASPRAVE, sv. II. knj. 3.
217
5
nost u one stvari koje su bile najbliže, a od tih opet u udaljenije pa
sve dok nije prožela sveukupnost.« Na koji bi način jednostavno
gibanje prvog kruga od istoka na zapad, ono najbrže, dalo vrsnoću
Saturnovu krugu da se okreće suprotnim gibanjem od zapada na
istok (tako npr. Jupitru u 12 godina?)
–
pa bi druga gibanja dru-
gim [kretanjima] pridavala druga gibanja koja sama nemaju? I tako
neki bi nekima pripisali druge krugove koje sami nemaju?No nešto
sasvim drugo kaže nedugo poslije: »Kad bi, dakle, vođa i roditelj
svega, koji postoji kao nevidljiv, drukčije nego zaključivanjem mo-
gao označiti strane između neba i zemlje po svakoj prirodi, sveuku-
pnost bi se pokrenula nezaustavljivo u krugovima i vlastitim grani-
cama.« Ovdje, naime, ne tvrdi da je sposobnost zbog prvog gibanja
koja je prenesena drugima uzrok drugih okretanja, već zbog htijenja
Boga roditelja i vođe, to naime znački »kad bi mogao označiti«. Ada
ispravno kaže da je on [Bog] nevidljiv, to je orfički nauk:
»Nitko od smrtnika njega ne promatra.« [I]:
»Njega ne promatram, naime, stoji oko oblaka.
Naime, svim smrtnicima smrtne su zjenice u očima
i nesposobne su vidjeti Jupitera koji se brine za sve.«
[220] Ono pak što je rekao da je vidljiv po zaključivanju, a
potom ovako: »Stoga, postavši smrtnoj naravi nevidljivim (mal-
ne su doslovno Orfejeve riječi), ali se razabire po samim djeli-
ma« – to je u vlastitoj Trismegistovoj
Petoj
knjižici
doista čudesan
nauk: »Jedino, naime, razumijeće vidi nevidljivo, jer je i sámo
20
15
10
