PERIPATETIČKE RASPRAVE, sv. IV. knj. 2.
131
20
15
10
5
Da li oni mogu reći da je forma supstancija, jer je njezino
svojstvo da definira,
ὁρίζειν
. Mi ćemo reći da neće manje defi-
nirati, ako bi se reklo da je akcident. Zašto je dopušteno tvrditi,
da su jedne akcidentalne forme, a druge supstancijalne? Koji je
razlog tog ustroja? Već dugo tražimo da nam objasne razlog te
slavne supstancije, i ako se ne daje nikakav razlog, zašto bi se
vjerovalo takvoj filozofiji? Bjelina, toplina su bića. Te nepoznate
forme jesu li bića ili ne-bića? Ako su bića, zašto su
više
bića nego
one? Naime, razlog bîti jednak je objema <formama>. A ako nije
jednak, neka se kaže razlog, zašto nije jednak, zašto je
više
biće ta
supstancijalna forma nego toplina. Ako se ne dade razlog, ispra-
zno će biti razmetanje, uzaludna filozofija.
Tvrdi na mnogim mjestima da je supstancija
prvo
biće. Ako
bi se to reklo, u okviru peripatetičke škole o materiji – dozvolit
ću. I dozvolit ću da je ona
više
biće, tj. iz razloga uzročnosti i iz
razloga vječnosti.
Ako bi se to reklo o formi, pitat ću za uzrok. Ako se ne bi na-
veo, neću vjerovati. Ako bi se naveo, ispitat ću je li istinit uzrok.
Ako bi bio, smirit ću se. Ako ne bi bio, neću prestati iznositi mno-
ga svojstva koja su slična, ili radije ista u tim formama i u akci-
dentima.
Bića su i one <forme> i oni <akcidenti>. I forma nije
više
biće
(što pretpostavljam, dok se ne dokaže suprotno), nego akcident.
Oboje su u subjektu, oboje u subjektu i golom i oblikovanom. U
materiji su, naime, prije akcidenti dimenzijā tijela, nego forme
elemenata koje se u Liceju
40
prve od svih nalaze u goloj materiji.
Kad je subjekt <formama elemenata> oblikovan, oboje je u nje-
mu. Ne nastavljaju se jedne forme na druge manje nego što bi
se nastavljali akcidenti. Naime, na forme elemenata nastavlja se
forma složenog, iznad nje <forma> kamena ili metala, iznad nje
hranidbena <forma> biljke, potom osjetilna <forma> životinje,
zatim iznad nje racionalna <forma>.
40
Licej (Λύκειον), područje izvan Atene na kojem se nalazilo svetište
Apolona Likeja i Gymnasion – škola u kojoj su poučavali sofisti, Protagora,
Aristotel i njegovi nasljednici.
25
30
