PERIPATETIČKE RASPRAVE, sv. IV. knj. 1.
63
25
5
30
Je li pak vrsta vatre kontrarna vrsti drveta? I kojom kontrar-
nošću? Nije naime očita sama po sebi. Možda se može reći: kon-
trarnošću forme i lišenosti, jer je drvo lišeno forme vatre. Ali to
nije kontrarnost vrsta, naime, vrsta vatre i drva biće je po sebi,
lišenost je po sebi ne-biće. Ako je ta kontrarnost vatre i drveta u
vezi toplog i hladnog, mi kažemo da je to kontrarnost akcidena-
ta, kvalitetâ a ne vrstâ.
Zatim ćemo pitati, ako bi drvo bilo toplo toplinom sunca, i
poslije bi mu prišla vatra, da li onda vatra koja je topla neće dje-
lovati na ono toplo drvo, jer nisu kontrarni? Neće ga upaliti, spa-
liti? Ako se to dopusti, reći ćemo da boluju
διανοίας ἀρρωστίᾳ
,
bolešću uma, jer odbacuju tako razumljivu stvar i traže razlog za
stvar koja ne postoji. Ako bi se dopustilo da vatra djeluje na toplo
drvo, to neće biti iz razloga kontrarnosti koja ne postoji. Ako bi
brbljali <peripatetičari> da je ono drvo prije toplim učinila neka
druga vatra, rado ćemo to dopustiti, no ustrajat ćemo pitati o
onom drugom djelovanju, da li biva iz razloga kontrarnosti to-
plog i hladnog, kad nema nikakve hladnoće? Ako nam dopuste
da drugo djelovanje nije nastalo iz razloga kontrarnosti, već smo
izvukli da sve što nastaje
φύσει
, po prirodi, ne nastaje
iz
kontrar-
nih <počela>, od kontrarnog, poslije kontrarnog, u kontrarnom.
Ako bi nas pitali o prvom djelovanju koje je nastalo između
tople vatre i hladnog drva, da li je nastalo iz razloga kontrarnosti,
ako priznamo, dodat ćemo da ta kontrarnost nije bila
ὁμοειδεῖ͵
u
stvari iste vrste, nego u kvalitetama i akcidentima. Zatim ćemo
dodati da je drvu bilo akcidentalno da je hladno, kao što je tako-
đer u drugom djelovanju akcidentalno da je toplo i da je između
vatre i prvotnog drva kontrarnost bila akcidentalna. Stoga po tom
akcidentalnom, budući da je Aristotel <ono akcidentalno> izbacio
iz znanosti, tvrdit ćemo da <kontrarnost> treba izbaciti iz počelā
prirodne znanosti, da ju treba izuzeti iz počela nastanka stvarī.
Ne smije [374] se vjerovati ni dopustiti da su počela samih
stvari akcidentalna, treba <vjerovati i dopustiti> da su po sebi,
da su uređena i da su trajna. Ako ne priznamo da je ono prvo dje-
lovanje nastalo iz razloga kontrarnosti, navest ćemo razlog, jer
vatra svojom toplinom ne djeluje na svako hladno, ne <djeluje>
na dijamant, na salamandera, a možda ni na nešto drugo. Nada-
10
15
20
35
