PERIPATETIČKE RASPRAVE, sv. IV. knj. 1.
57
5
nosti? Sigurno će se reći ispravnije i istinitije, ušima i umovima
sukladnije, da je forma nastala
poslije
lišenosti. A treba li reći da
drugo nastajanje biva
iz
kontrarne kvalitete ili
od
kontrarne ili
poslije
kontrarne. Sigurno na isti način kao i prethodno. Nije, na-
ime,
iz
hladnoće ili
od
hladnoće, nego
poslije
hladnoće uvedena
ona toplina, koja priprema za formu. Na isti način ono prvo opće
nastajanje ne biva
iz
kontrarnog ni
od
kontrarnog, nego
poslije
kontrarnog. To o nastajanju s trostrukim značenjem.
O nastalom što trebamo reći po istini? Toplina nastaje
u
drvu
od vatre, da li
iz
kontrarnog
ili
od
kontrarnog
ili
poslije
kontrarnog
?
Forma goveda nastaje u krvi i sjemenu, da li
iz
lišenosti goveda,
ili
od
lišenosti goveda, ili
poslije
lišenosti goveda? Kome je dvoj-
beno da je
poslije
kontrarnog, da je
poslije
lišenosti goveda nastala
toplina, da je postalo govedo. Neka se isključi, dakle, iz filozofije,
iz istine onaj način ili govorenja ili mnijenja ili znanja, da svako
nastajanje, da sve nastalo biva
iz
kontrarnog ili
od
kontrarnog.
Neka se zadrži ovo
poslije
kontrarnog,
poslije
lišenosti.
No treba li odbaciti ili zadrža
t
i ono naše, da
u
kontrarnom
biva nastajanje i da nastalo biva
u kontrarnom
? Ono trostruko
nastajanje biva u nekom subjektu. Neće poricati. Nastajanje
veličine, topline, forme, jasno je, stoji pred očima, da biva u
malenom, hladnom ili srednjem subjektu koji je lišen te forme,
i da svako nastalo <biva> u subjektu koji je lišen te forme, u
subjektu koji ima kontrarnu ili kvalitetu ili veličinu. Dakle tre-
ba zadržati i ovo naše, »u kontrarnom« subjektu, tj. koji prije
posjeduje ono kontrarno, bilo da je to lišenost, ili kvaliteta ili
pak kvantiteta.
Zaključimo napokon da svako nastajanje, da svako nastalo
biva ne
iz
kontrarnog, ni
od
kontrarnog, nego
poslije
kontrarnog
i
u
kontrarnom. Zbog toga treba osuditi kao neistinito ono što
Aristotel zaključuje u 5. poglavlju prve knjige
Fizike
: »Dakle sve
što po prirodi biva, bit će ili kontrarno ili
iz
kontrarnog.« Kažem:
sve je to netočno. Da je netočno sam je Aristotel ostavio potvrđe-
nim u 1. knjizi
O nastajanju i propadanju
63
u 5. poglavlju, učeći nas
63
Riječ je o Aristotelovom spisu: Περὶ γενέσεως καὶ φθορᾶς koji
Petrić prevodi i kao
De generatione et corruptione
i kao
De ortu et interitu
, kao
na ovom mjestu. Oba su prijevoda tradicionalno u upotrebi.
10
15
20
25
30
