PERIPATETIČKE RASPRAVE, sv. IV. knj. 1.
51
ke.«
55
Nije li, dakle, počelo ono: odakle isprva nešto biva neči-
me što jest u njemu? Nikako. Naime nije prisutno u stvari na
onaj način kako Aristotel objašnjava: »Kao kobilica broda, kao
temelj kuće.«
56
Ako pak <
iz
kontrarnog> ne potpada pod osta-
la dva značenja, već je raspravljeno o tome ‘
iz
kontrarnog’. To
su prvo: »odakle bi nešto na najljepši način postalo.«
57
Ne čini
se. Drugo: odakle je neka stvar najprije pokrenuta.
58
Svakako se
čini da je tako. Naime, čini se da vatra počinje svoje zagrijava-
nje u hladnoći drveta, da bi se činilo da je prvo u hladnoći stvar
pokrenuta, kao što kretanje <započinje> na početku puta ili du-
žine. No, ako je takvo počelo, zašto Aristotel ne kaže da svako
nastajanje biva
u
kontrarnom
i prestane nam dvosmislenostima
smotavati um.
Stoga svako nastajanje biva
u
kontrarnom
i na to se svodi ono
iz kontrarnog
kao što je kretanje na putu. I tako je kontrarno poče-
lo nastajanja, kao što je početak puta počelo kretanja koje napre-
duje. Da je tako rekao <Aristotel>, izbavio bi ljudske duhove iz
muka u koje se dobrovoljno bacaju da shvate to blaženo počelo
nastajanja.
Ti dvosmisleni <izrazi>
iz kontrarnog
i
od kontrarnog
muče umo-
ve čitave peripatetičke škole. Neka se, dakle, kaže da svako nasta-
janje biva
u
kontrarnom, i da bi
κάλλιστα ἂν γένοιτο
, na najljepši
način postalo
: u kontrarnom
, a ne
iz kontrarnog
. Ne <nastaje>, naime,
kao
iz
materije ili iz forme, kao kuća
iz
kamena, niti
od
kontrarnog
kao od eficijentnog uzroka, pokazano je da je to pogrešno, nego
od
sličnog eficijentnog uzroka. Stoga neka se umjesto tih <izraza>
postavi: Što god nastaje, nastaje
u kontrarnom
, što god propada,
u
55
Nema grčkog, usp. ARIST. Metaph. 1013a.7–10: ἡ δὲ ὅθεν γίγνεται
πρῶτον μὴ ἐνυπάρχοντος καὶ ὅθενπρῶτον ἡ κίνησις πέφυκεν ἄρχεσθαι
καὶ ἡ μεταβολή͵ οἷον τὸ τέκνον ἐκ τοῦ πατρὸς καὶ τῆς μητρὸς καὶ ἡ
μάχη ἐκ τῆς λοιδορίας·
56
Nema grčkog, usp. ARIST. Metaph. 1013a.4–5: οἷον ὡς πλοίου
τρόπις καὶ οἰκίας θεμέλιος͵
57
Nema grčkog, usp. ARIST. Metaph. 1013a.1–2: ὅθεν ἂν κάλλιστα
ἕκαστον γένοιτο.
58
Nema grčkog, usp. ARIST. Metaph. 1012b.34–35: Ἀρχὴ λέγεται ἡ
μὲν ὅθεν ἄν τις τοῦ πράγματος κινηθείη πρῶτον.
5
10
15
20
25
