PERIPATETIČKE RASPRAVE, sv. II. knj. 8.
521
15
odnose onako kao što se suodnose zdravlje i bolest; čovjek nai-
me nije istovremeno zdrav i bolestan, niti se istovremeno lišava
zdravlja i bolesti.«
Pozabavimo se sad onim što se tiče prirodne stvari, a ponaj-
prije onim što je bilo početak i temelj cijele Aristotelove filozofije
prirode: da suprotno iz suprotnog nastaje, obilno se raspravljalo
u
Fedonu
: »Ne nastaje li tako sve, suprotnosti ne od druguda,
nego od suprotnosti?« I malo poslije: »Dostatno nam je, veli, zna-
no to da sve tako nastaje: od suprotnih suprotne stvari.« Ono raz-
vikano da je ono jedno jednom suprotno, stoji u
Protagori
: »Nije
li, dakle, rekoh ja, svakom pojedinom od suprotnih samo jedno
suprotno, a ne mnogo?« I poslije: »Jedno je pak samo jednom
protivno.« Taj se nauk nalazi i u 3. poglavlju 1. knjige
O
elementi-
ma
: »Neka element tijelā na koji se ostala tijela rastavljaju doista
bude postojeći u njima, potencijalno ili zbiljski.« I u
Fedonu
: »Nije
li onomu što je sastavnica i sastavljenica po naravi svojstveno da
podliježu dijeljenju onako kako je bilo sastavljeno?«
U 3. poglavlju 2. knjige
O nastajanju
životinja
piše: »Preostaje,
dakle, [279] da um jedini izvana nadolazi i da je jedini božan-
ski.« To je u
Kratilu
zapisano ovim riječima: »Opet gledanje pre-
ma gore dobro nosi to ime da se zove koji gleda nebeske pojave
10
5
20
