PERIPATETIČKE RASPRAVE, sv. II. knj. 8.
529
Definicija propadanja
[na margini]
Nastajanje i propadanje Aristotel u 1. knjizi
O gibanju
tako
definira: »Stoga je i propadanje mijena u nebiće«, i malo dalje:
»A nastajanje u biće.« Platon pak u istom
Parmenidu
kaže: »A na-
stajanje i propadanje ne bi li bilo ništa drugo do li doista prelaže-
nje onoga u supstanciju, a ovoga gubljenje supstancije?« O njima
na istom mjestu Aristotel naučava da nisu gibanja nego mijene.
Isto kaže i Platon na istommjestu [u
Parmenidu
]: »Imajući mijenu
od bitka u nebitak.« Ono što je Aristotel u zadnjem poglavlju 1.
knjige
O nebu
tako radnim naporom dogradio o tome da ono što
je rođeno nužno i propada, Platon je podučio kratko u 8. knjizi
Države
: »Sve nastalo je podložno propadanju.«
Definicija sjemena
[na margini]
Da je definicija sjemena
περίττωμα τροφῆς
– ‘preobilje hra-
ne’ bila Pitagorina prenose Plutarh i Aetije ovako: »Pjena naj-
korisnije krvi sjeme preobilje je hrane.« Neka sada dođu na red
sadržaji što ih je od drugih nasumice uzimao u političkom pro-
mišljanju; a to ponajprije ono o čemu raspravlja u 1. knjizi
Politi-
ke
, u 3. poglavlju: ono da postoje neki koji su po naravi robovi; to
će reći oni »kojih je god posao uporaba tijela i to je ono najbolje
od njih; ti su uistinu robovi po naravi.« To je iz 2. knjige
Države
:
»Uz to postoje, kako ja mislim, još i neki drugi služitelji koji po
5
10
15
20
