PERIPATETIČKE RASPRAVE, sv. II. knj. 2.
143
ISTINITO I NEISTINITO
O istinitom i neistinitom Hermes ima podugačko izlaganje
u jednom ulomku što smo donijeli sa svojega boravka na Cipru
i izdat ćemo ga skupa s ostalima u
Riznici mudrosti
. Platon pak
u
Eutidemu
o istinitome ovako: »Nego, dakako: tko ‘biće’ kaže,
i ‘bića’, istinu kaže.« O neistinitom u
Teetetu
, o neistinitom kao
suprotnosti istinitomu, ovako: »Kažemo da je neistinito mnijenje
nekakvo inomnijenje onda kada bi tkogod za neko od bićā rekao
da je neko drugo biće, pobrkavši ih u misli.« To je isto Aristotel
– mutnije – u 6. knjizi
Filozofije
izrazio ovako: »Onaj koji uzima
da je podijeljeno podijeljeno, a sastavljeno sastavljeno. Vara se
pak onaj koji drži suprotno«; a u 3. poglavlju 4. knjige: »Jer isti-
nito i neistinito nije u stvarima, nego u mišljenju«: to je, čini se,
uzeto iz onih Platonovih i iz drugih mjesta.
PRINCIP, UZROK, ELEMENT, NARAV I NUŽNO
Stari su se pak često u svojim spisima vraćali na pretresanje
ovih pet: princip, uzrok, element, narav i ono nužno; pri tom sâm
Aristotel o principu piše u 3. poglavlju 1. knjige
Mudrosti
ova-
ko: »Ipak smo doznali i za one koji su prije nas došli do toga da
5
10
15
