PERIPATETIČKE RASPRAVE, sv. II. knj. 2.
139
on suglasan s Okelom i Timejem Lokraninom. Onaj ovako: »Slju-
bljenost je, naime, svih naravi, budući da je po sebi savršena, ono
savršeno, jer izvan sveukupnosti nema ničega.« A Timej je ovako
pojasnio: »Sastoji se od svih savršenih tijela, ona su sva i potpuno
u njemu, tako da nijedan dio izvan njega ne izbiva.« Ono nesa-
vršeno imaš u ovom Zoroastrovom proročanstvu: »Nema ničeg
nesavršenog u onome što se kotrlja od otačkog principa.«
ZBILJNOST I POTENCIJALNOST
Zbiljnost i potencijalnost, glede kojih u 8. poglavlju 1. knji-
ge
Fizike
tako reći viče da se dokida neznanje starih te se, čini se,
hvali kako je to razlikovanje on izumio, posve jasno stoje kod
Trismegista na početku
Svetoga
govora
i to zbiljnost ovim rije-
čima: »Božanskost kao princip, i priroda, i zbiljnost i nužnost i
svrha i obnavljanje.« A potencijalnost odmah poslije: »Postoja-
hu, naime: beskonačna tmuša u bezdanu, i voda i istančan, inte-
ligibilan duh – božanski opstojeći u potencijalnosti.« U knjižici
pak
O
zajedničkom
umu
i jedno i drugo: [205] »Živimo uistinu
i u vijeku potencijalno i zbiljski.« A Timej u knjizi
O
svjetskoj
duši
: »Lik pak nejednakih stranica kojemu je veća potencijalno
trostruko [veća] od manje.«
23
A Orfej: »Jer, potencijalnost od
23
Usp. Platon
Tim.
54d.
5
10
15
20
