PERIPATETIČKE RASPRAVE, sv. II. knj. 2.
153
5
Pa opet: »Bića nemaju narav da nikad ne nastaju.« I: »Jedna je na-
rav Božja – dobro sámo.« A u
Svetom govoru
: »Bog i um i narav.«
Također kod Okela na početku: »Ovo napisa Okel Lukanac, o na-
ravi sveukupnosti. Ponešto je naučio od same naravi po jasnim
znacima.« A Timej: »To dakako: pripadati naravi dobroga.«
Može se kod tih prevrlih učitelja pronaći nebrojeno drugo
takvo, kadro pokazati širenje naziva ‘narav’ kroza sve rodove
bićā, vrste i pojedinačne stvari, tako da nijedan drugi naziv nema
šire značenje.
NUŽNOST
Sâm Aristotel donosi značenja ‘nužnosti’, ‘nasilnog’ i ‘sile’
prema starijima od njega Euenu Paraninu i Sofoklu. Preostala
pak dva –
οὗ ἄνευ οὐκ
, ‘ono bez čega ne’ i ‘ono što ne može biti
drukčije’, isto su tako u starijih. Ono prvo kod Timeja odmah na
početku: »Nužnost pak onoga što shodno sposobnostima tijelā
silom biva.« Nju je Aristotel uporabio u zadnjem poglavlju 2.
knjige
Fizike
: »Osim kao materija.« A Platon u
Timeju
: »Nužno
pak poradi njih.« U drugom značenju, po kojem »drukčije ne
10
15
