PERIPATETIČKE RASPRAVE, sv. IV. knj. 1.
33
Ako bi iz 7. poglavlja naveli da to ne može biti, jer je učitelj
poučio: »Nemoguće je da kontrarne <opreke> trpe jedna od dru-
ge«
,
ja ću navesti iz 9. poglavlja nauk ovom suprotan: »Ono pro-
padljivo međusobno je kontrarno.« Ono što će oni onim naukom
poricati, ja ću ovim tvrditi. Zašto dakle Aristotel proturiječi sam
sebi? To više neću nastaviti objašnjavati. Neka spašavaju njegovi,
samo ako mogu, i neka muče umove svoje i drugih. To o prvom
uvjetu počelā.
Što o drugom <uvjetu>? »Počela ne nastaju iz drugih.«
24
Ovo
je najistinitiji <uvjet>. Naime, kad bi nastajala iz drugih, ne bi
bila počela, nego bi one druge <stvari> bile počela.
A što o trećem <uvjetu>? Iz njih sve ostalo. Naime iz počelā
je sve: ne neposredno sve, ali ipak sve što nastaje. Neka bude pri-
znato: da počela ne nastaju iz drugih, da je sve iz počelā. Budući
da je onaj prvi uvjet odbačen, ne zadaje nam više poteškoće. A
ta dva uvjeta, po Aristotelovom nauku, odgovaraju prvim kon-
trarnostima, tako da je zaključak da su prve kontrarnosti počela
prirodnih stvari.
No pitat ćemo mi sumnjala
25
, budući da »nije beskorisno
sumnjati o pojedinom«,
26
da
li ta dva uvjeta počelā odgovaraju
više prvim kontrarnim <oprekama>, nego prvim sličnim <počeli-
ma>. Zašto se ne bi moglo reći za prva slična <počela>, po nauku
starih <filozofa>, da ne nastaju iz drugog, a da sve nastaje iz pr-
vih sličnih <počela>?
Ako bi tražili od mene: pokaži nam prva slična <počela>, ja
bih od njih tražio: pokažite namprva kontrarna <počela>. Pokazat
će lišenost i formu. Ako budem nijekao da su to prve kontrarne
<opreke>, kako će oni dokazati <da jesu>? Sigurno Aristotelovim
24
Nema grčkog, usp. ARIST. Ph. 188a.27–30 δεῖ γὰρ τὰς ἀρχὰς μήτε
ἐξ ἀλλήλων εἶναι μήτε ἐξ ἄλλων͵ καὶ ἐκ τούτων πάντα· τοῖς δὲ ἐναντίοις
τοῖς πρώτοις ὑπάρχει ταῦτα͵ διὰ μὲν τὸ πρῶτα εἶναι μὴ ἐξ ἄλλων͵ διὰ
δὲ τὸ ἐναντία μὴ ἐξ ἀλλήλων.
25
Usp. u ovom svesku knjiga II. U sličnoj je frazi upotrijebljen drugi
termin. Ovdje stoji
dubitatores
, tamo u gramatički malo izmijenjenoj rečeni-
ci, ali s istim citatom:
dubionibus
. Usp. knj. II, str. 105. bilj. 27.
26
Nema grčkog, usp. ARIST. Cat. 8b.23–24 τὸ μέντοι διηπορηκέναι
ἐφ΄ ἕκαστον αὐτῶν οὐκ ἄχρηστόν ἐστιν.
5
10
15
20
25
