PERIPATETIČKE RASPRAVE, sv. IV. knj. 1.
29
to pripada prvim kontrarnim oprekama. Je li to vlastitost prvih
kontrarnih ili svih? Razložio je: »Zbog toga što su prvotna ne pro-
izlaze iz nečeg drugog, a zbog toga što su kontrarna ne nastaju
jedno iz drugog;« tako da je uvjet: da ne nastaju jedno iz drugog
svojstven kontrarnim <oprekama> zbog toga što su kontrarne, a
drugi uvjet: da ne nastaju iz nečeg drugog <svojstven je> prvim
kontrarnim <oprekama> zato što su prve. Neka bude.
Dakle, svojstvo je kontrarnih opreka da ne nastaju jedne iz dru-
gih. Ali, kojih to opreka, da li artificijelnih ili prirodnih? Odmah
nas poučava da što god nastaje, nastaje iz kontrarnog. »Ali bijelo
nastaje iz ne-bijelog i to ne iz svakog nego iz crnog.« Zar nije bije-
lo kontrarno crnom? Svakako jest. Bijelo nastaje iz crnog. Kako je
onda svojstvo kontrarnih <opreka> da ne nastaju jedne iz drugih?
Zar Aristotel upravo u tom poglavlju na primjerima bijelog, obra-
zovanog, skladnog, kuće, kipa, i oblikovanog ne poučava da sve
nastaje iz kontrarnih <opreka>. Zar ne zaključuje ovim riječima:
»Dakle ako je ovo istinito, nastat će sve što nastaje i propast će sve
što propada ili iz kontrarnih <opreka> ili u kontrarne <opreke>
i njihove sredine. No ne pripadaju li sredine kontrarnim opreka-
ma?« Koja je to filozofija? Počela ne nastaju jedna iz drugih jer su
kontrarna, i odmah zatim: što god nastaje, nastaje iz kontrarnog?
Ali spasit će <Aristotela> (tako naime govore peripatetičari
koji kreću od Averoesa a ne od Aristotela) tako, da se ja varam i
da obmanjujem. <Tvrde>, naime, da Aristotel nije rekao da bilo
koje kontrarne <opreke> ne nastaju jedne iz drugih, nego samo
one kontrarne koje su počela. Prihvaćam, neka bude. No koje su
te <kontrarne> opreke koje su počela? Koje će nam druge dati,
nove ili učiteljeve stare? Ako <nam dadu> neke nove, ne odno-
se se na Aristotelovo učenje, a ako stare učiteljeve, ispravno će
učiniti i dat će: lišenost i formu. To su prva <počela> i ujedno
kontrarna. Što je to, zar ne nastaju jedna iz drugih? Ne nastaje
li iz lišenosti forma i ne nastaje li iz forme lišenost? Neka bude
svakom čovjeku dopušteno da po Aristotelovoj indukciji iz po-
jedinačnog zaključi opće. Aristotel je iz crnog – iz lišenosti izveo
bijelo – formu, iz neobrazovanog obrazovano, iz neskladnog
10
15
20
25
35
5
30
