31
rano; tad bo javlja se samo jedna volja, a dvie su potrebne
za estetični odnošaj. Herbart dakle opravdava robstvo? Ne
opravdava. On pravo osobne slobode drži postulatom svih ideja
etičnih; a to je u smislu isto, što Kantov imperativ prirod
noga prava.
Ovo dakako nisu sva prava. Prava imade toliko, koliko
imade motiva pri — a tih imade sijaset. Spomenuta prava
biti će ipak dovoljna, da iznesu na vidjelo kolizije, koje se
radjajn, ako čovjek ova prava preizključivo ili preodrješito
shvaća ili pače provodi. Ovakvo shvaćanje o pravu jest Ihe-
ringovo
. 2
Ihering tvrdi, da se je pravo razvilo borbom. Na lahki
način stečeno pravo nalik mu je djetetu, što 110 ga roda donese
majđ, a lija ga može odnieti; pravo pako stečeno borbom na
liči djetetu, što 110 ga majka rodi mukom — ali ga neće dati
odnieti; jer je baš ovom mukom svezano uz njezinu ljubav.
Takvo pravo ima se štititi po što po to. „Borba za pravo jest
dužnost ovlaštenika prama sebi . . .je r je pravo moralni uvjet
bitka stanovite osobe; a tvrdnja toga bitka njeno vlastito samo
održanje moralno
.u
Ihering ide i dalje, te veli: „Ova tvrdnja
prava jest ujedno dužnost napram cielomu družtvu“ ; i motivira
to tim: što kad bi svatko apatičan bio za svoje subjektivno
pravo, bio bi on to još više za pravo objektivno.
Posljedci takova shvaćanja su očevidni. Malen narod
morao bi — a to Ihering i hoće — ako mu velik segne za
dielkom zemlje, boriti se s njime dotle, dok i zadnji momak
ne padne. Takovu narodu nebi se doduše moglo poreći ju-
načtvo; nu bi li mudrost ? Sigurno. On bi za diolak stavio
cjelinu na kocku, te bi tako, ugadjajuć ideji pravnoj po shva
ćanju Iheringovu, griešio proti ostalim idejam etičnim. Tvrdo
glava jednostranost u tom bi se slučaju kruto osvetila.
