1B
stajati etičnost. Ali takvo shvaćanje ne valja — pa zato
padaju i prigovori napereni proti gore izvedenim idejam indi
vidualnim.
Sada možemo prieći na ideje družtvene
. 8
Svatko znade onu pjesnikovu: „Kano cvieća imam braće“ .
Čovjek ne stoji sam u svietu: on živi u velikoj zajednici, što
no ju zovemo ljudskim družtvom. Etične ideje neće po tom
vriediti samo za pojedinca, nego će se morati nporabiti i na
cjelokupno družtvo. Zar istim redom? Ne. Družtvo zahtieva
malo ne izvraćenu iiporabu: što se ovako opravdava. U družtvu
će se prije svega poroditi sukobi volja, koji će priećiti đružtveno
djelovanje, a možda i pogibeljni postati obstanku njegovu. Biti
će dakle nuždan pravni poredak. Ideja prava imade uslied toga
prvo mjesto u družtvu. Pravo će se ipak još i poslie kadika-
danjim sukobom volja kršiti; pa će se morati na novo uzpo-
stavljati. To će činiti ideja pravednosti svojim kaznenim susta
vom. Dok si je družtvo pravom i pravednosti osjeguralo obsta-
nak, početi će blagohotno raditi za sveobće dobro. Ideja blagohot-
nosti zahtievat će sve to bolju upravu. Što većom bude materi
jalna blagobit, to prešnijim bude i viši duševni interes — zato i
prosvjetni sustav. Ovaj će biti oživotvaranje ideje prosvjetnoga
đružtva, koja nije ino, nego ona individualna ideja, ali uporab-
ljena na čitavo družtvo. A kada jednom to sve bude — onda će
i družtvo biti, kako 110 ga zahtieva ideja ćudoredne slobode.
Takvo družtvo za sada je samo idejalom; ali do čovje
čanstva stoji, da mu bude što bliže.
To je evo naravni slied ideja družtvenih. I kod ovih i
kod individualnih stoji ideja blagohotnosti u sredini. Ona je
sunce, oko koga se ostale ideje kao planeti kreću. Ona je naj-
