20
Razjasnimo si ove rieci.
„Mekanična ili monisticna filozofija tvrdi, da n svih
pojavih ljudskoga života kao i u pojavih ostale naravi vladaju
kruti i nepromjenljivi zakoni, da svuda postoji nužđni i uzročni
savez pojava i da po tom cieli nama spoznatni sviet sačinjava
neku jedinstvenu cjelinu, neki monon. Ona tvrdi nadalje, da
svi pojavi nastaju samo uslied mekaničnih uzroka, nipošto
pako uslied uzroka promišljenih, nakanjenih. Slobodne volje u
običnom smislu po tom nema. Pače: u svjetlu ovoga moni-
stičnoga nazora o svietu vidi se, da su i o.ni pojavi, koje mi
obicajemo smatrati najviše slobodnimi i neovisnimi, naime
pojavi ljudske volje, podvrgnuti jednako krutim zakonom, kao
i svaki drugi prirodni pojav
“. 1
Stoji li ovo Haeckelovo mnienje — onda je sigurno etika
pala. Mi ne hvalimo sunca, što ono širom svieta sja, te čini,
da sve buja i cvate; niti mi korimo munje, što je usmrtila
brižna seljaka, koji se je pred kišom sklonio pod stablo.
A zašto ne? Jer su to pojavi mekanični; oni mogu biti liepi
ili ružni, nipošto pako dobri ili zli.
Jesu li čini ljudski takodjer mekanični pojavi, onda nije
osnovano, da nagradimo one, koji svoj život i rad posvećuju
čovječanstvu; niti je pravedno, da kaznimo čovjeka, koji si je
ubio druga. U istinu nikoje poslovanje ljudi nije zasluga nji
hova, već zasluga nuždnih zakona onih, koji preko ljudstva
izvode poslovanje ono — nije njihova zasluga; jer tu o zasluzi
ne može biti ni govora.
Holbach je pravo imao, kad je uztvrdio, da je čovjek
makina. Radili mi dobro ili zlo; živili mi razbludno ili kre-
postno — isto je : jedno i drugo mora da bude.
Je li i zbilja tako? Haeckel se je pozamislio, te nam
odgovara: „Nepobitna je istina, da prava vriednost života ne
stoji u materijalnom užitku, već n ćudorednom djelu ; a pravo
