PERIPATETIČKE RASPRAVE, sv. II. knj. 7.
411
20
»I ispravno reče Hesiod doista opjevavši prvo dom, ženu, vola
orača.« Od doma da nastaje selo: »Najvećma je pak, čini se, shod-
no naravi da je selo naseobina iz doma«, i nadodaje: »Prva pak
zajednica iz više domova, za volju nejednodnevne koristi
2
selo.«
Udrugu pak od više sela naziva dovršenom gradodržavom:
»Zajednica pak iz više sela savršena je graddržava, koji doista
ima kao cilj ukupnu samodostatnost, stvoren doduše radi življe-
nja, postojeći ipak radi dobra življenja.« Sve je to, misao po misao,
uzeto [258] iz Platona, koji u 2. knjizi
Države
ovako piše: »Daka-
ko da, velim, gradodržava po mojem mišljenju nastaje onda kad
god bilo tko od nas nije samodostatan, nego je mnogih potrebit.«
Iz toga bi slijedilo: »Tako uistinu jedan uzima jednog za jednu
korist, a drugi drugoga za drugu, budući da su mnogi mnogoče-
ga potrebiti i skupljaju se u jedno suobitavalište, kao sudionici i
supomagači. Tomu smo suobitavalištu nadjenuli ime ‘gradodr-
žava’.« O domu i selu ovako stoji u prvoj knjizi
Zakona
: »Biva li
tako (to jest ispravno) između država i država, između sela pak i
sela biva drukčije? Nipošto, nego jednako. Što pak između doma
i doma od onih što su u selu, pa između muža i muža?« Te opet:
»Zar ćemo za dom, selo i gradodržavu reći to isto u njima sami-
ma?« Tri je, dakle, ova suobitavališta po naravnom redu Platon
ovdje rasporedio, tako da bi odavde moglo biti lako pouzimati
Aristotelov ustav, pogotovu stoga što na prethodno navedeno-
2
diarium
kao prijevod za ἐφήμερον je možda krivo tumačenje Aris-
totela. Aristotelova je misao vjerojatno da selo nastaje zbog koristi, a ne
zbog
trica
.
5
10
15
