PERIPATETIČKE RASPRAVE, sv. IV. knj. 2.
89
5
Dobri Bože! »Iz ničega ništa ne nastaje«
5
– rekli su stari. Aris-
totel je rekao da bi im protuslovio, iz ničega, iz ne-bića po sebi
6
,
nastaje što god nastaje. Što je ispraznije? Ipak se njegovi dive, jer
je rekao da nastaje iz onoga što ne u-postoji, da nastaje akciden-
talno, divna mudrost. Ako je ništa, ako je ne-biće, kako ili u-po-
stoji ili ne u-postoji?
A ono akcidentalno, kakvo je? U 2. poglavlju u 6. knjizi
Me-
tafizike
, ovo je napisao isti Aristotel: »Prvo treba reći o onome što
je akcidentalno, da o tome ne postoji teorijska znanost; znak je
pak da nije na brizi nijednoj znanosti, ni praktičkoj, ni tvornoj,
niti teorijskoj;« Uzrok dodaje u istom poglavlju: »Čini se da je ak-
cident, gotovo ne-biće.« Ako je akcident, tj. ono što rijetko biva,
gotovo je ne-biće, ne razmatra ga nijedna znanost, niti tvorna,
niti aktivna, niti teorijska, zašto se onda lišenost koja je potpuno
ne-biće, koja je mnogo manje <biće> nego akcident, koja, ne ka-
žem, rijetko biva, nego nikada ne biva, postavlja kao počelo one
znanosti koja bi, da ne postoji prva filozofija, bila kraljica svih
znanosti
7
? Što, kažem, znanosti? Zar se, rekoh, kao počelo samih
stvari, počelo bićā, postavlja ne-biće? Uistinu nije samo jedanput
poučavao da je lišenost po sebi ne-biće, nego tri puta. Tako, nai-
me, u 9. poglavlju ponavlja: »Mi pak kažemo da je drugo materija
i <drugo> lišenost, i od ovih da je materija ne-biće akcidentalno,
a lišenost <je ne-biće> po sebi.«; u 1. knjizi
O uzrocima dijelova
8
, u
3. poglavlju: »Osim toga pomoću lišenosti nužno je dijeliti i dijele
oni koji dijele na dva dijela.
9
Ne postoji, međutim, razlika <unu-
tar> lišenosti, ukoliko je lišenost, jer je nemoguće da postoje vrste
ne-bića, kao npr. onog beznogog i onog beskrilnog.«
5
Usp. ARIST. Ph. 187a.27–29: διὰ τὸ ὑπολαμβάνειν τὴν κοινὴν δόξαν
τῶν φυσικῶν εἶναι ἀληθῆ͵ ὡς οὐ γιγνομένου οὐδενὸς ἐκ τοῦ μὴ ὄντος.
6
Usp. ARIST. Ph. 191b.15–16: ἐκ γὰρ τῆς στερήσεως͵ ὅ ἐστι καθ΄
αὑτὸ μὴ ὄν͵ οὐκ ἐνυπάρχοντος γίγνεταί τι.
7
Usp.ARIST. Metaph. 1026a.27–29: εἰ μὲν οὖν μὴ ἔστι τις ἑτέρα οὐσία
παρὰ τὰς φύσει συνεστηκυίας͵ ἡ φυσικὴ ἂν εἴη πρώτη ἐπιστήμη·
8
Riječ je o spisu:
O dijelovima životinja
9
Aluzija na Platonove dihotomije.
10
15
20
25
