PERIPATETIČKE RASPRAVE, sv. II. knj. 6.
381
20
15
10
5
ne od stajaćice.« Tu on pokazuje i gibanje nebeskih kuglā i ono
usuprotno u lutajućih zvijezdā, ne drukčije nego Aristotel; tu se
isto tako opisuje broj zvijezda lutalica i njihov uzajamni položaj
posve onakav kakav su i Timej i Platon i Aristotel napominjali.
Što pak onaj kaže: »Netrpno glede svih smrtničkih tegobā«, to
je Timej bio rekao: »Nema potrebe za pomagalima smrtnikā.«
A ono Aristotelovo: »Bez povećavanja, nepreinačivo« Platon je
ovako bio izrazio: »Ni starenju ni bolestima podložan.« Što je
Aristotel dvama nazivima izrekao – samim ‘nepromjenjivo’ i tim
ovdje
ἀναυξὲς
‘nepovećavano’ – onaj s više riječi na ovaj način:
»Jer ništa iz njega ne odlazi niti u nj ulazi s ikojega mjesta.« Da se
i uređeno giba, o tome Platon ili Filip [252] Opunćanin u
Epino-
misu
: »U svakom redu gibano […].«
To je, dakle, Aristotel uzeo od starih. Kod ovih se čita mnogo
više i mnogo blistavijih stvari o cjelini neba, kao što će se čitati
u našoj
Riznici mudracā
. Ipak to da je Aristotel pripisao nebu neku
petu bit uz ona četiri elementa, protivno je onomu što i Plutarh i
Aetije napominju iz njegova mišljenja: onaj prvi, naime, u 18. po-
glavlju prve knjige
Stavovā
navodi iz Aristotela: »Da je, naime,
ono ognjeno, a to potvrđuje i u 11. poglavlju druge knjige: »Ari-
stotel da od petoga tijela, od ognja, to jest od toplo-hladne mje-
šavine.« Aetije pak u poglavlju
O
nebu
: »Aristotel da je nebo od
petoga tijela, od ognja, od toploga i hladnoga sazdano.« No Plu-
tarh u 7. poglavlju izlaže i drukčije: »[…] da Aristotel kao prvo,
