PERIPATETIČKE RASPRAVE, sv. II. knj. 7.
429
20
10
ju po zakonu htijućima, onima pak ne htijućima.« Pa opet: »Uz
pristanak i predački nastajuće samovlade, prema zakonu […].«
Što je pak Platon u
Državniku
, osim onih šest država, usta-
novio i neku sedmu u kojoj kralj, obdaren više nego ostali izvrs-
nom vrlinom, ne vlada po pisanim zakonima, nego po zakonima
razbora i pravednosti a uveo je tu sedmu ovako: »Osim one sed-
me: nju, naime, valja izdvajati iz svih drugih država, kao Boga iz
ljudī« to je Aristotel, govoreći o dotičnome kralju, malo iskrivio:
»Razumno je da dotični bude poput Boga.«
4
Prije njih obojice
bili su to obznanili pitagorovci; Diotogen u knjizi
O
kraljevstvu
:
»Kralj koji ima vlast koja ne podliježe polaganju računa a sâm
je živući zakon nosi obličje Boga među ljudima«; Ekfant će ova-
ko: »Na zemlji kao i u nas ponajbolje je naravi čovjek; kao nešto
pak nadasve božansko kralj u zajedničkoj naravi prednjači sta-
novitom izvršnošću; tijelom je zaista sličan ostalima kao od iste
tvari sazdan, a vrhunski ga rukotvorac proizveo, po uzoru ga na
sama sebe načinio.« Zbog toga će Stenida: »Oponašateljem će,
dakle, i zakonitim slugom Božjim biti mudri kralj.« Upravo su
divnu predodžbu imali ti muževi o istinskome kralju; pa ono što
je Aristotel rekao: »Uz takve pak ne postoji zakon, zakonom su,
naime, oni sami« to je od onoga istoga Diotogena: »Budući da je
4
Neuobičajen Petrićev prijevod:
rationabile
za εἰκὸς i
hunc
za τοιοῦτον.
5
15
