PERIPATETIČKE RASPRAVE, sv. II. knj. 2.
127
10
5
žemo, mnoge? I da one stvari koje sudjeluju u sličnosti uzrokuju
slične stvari, time i utoliko ukoliko u njoj sudjeluju, koje pak u ne-
sličnosti – neslične.« O tome Aristotel kaže ovo: »Slične su stvari
one kojima je kvaliteta jedna«, a u
Kategorijama
: »O sličnome i ne-
sličnome govori se samo s obzirom na kvalitete; nešto, naime, nije
nečemu slično s obzirom ni na što drugo do li na koliko je kakvo,
tako da bi bilo kvaliteti vlastito govoriti o sličnosti i nesličnosti
po sebi«:
16
baš to je još otprije bio predavao Arhita. Simplicije je
svjedok da su ovo bile riječi u njegovim
Kategorijama
: »I slično pak
i neslično svojstva su kvalitete. Jer bojom su, kažemo, slični oni
koji imaju istu boju, a crtama lica oni koji imaju isti lik. A neslični
tomu suprotno.« Kod Hermesa pak u
Vrču
stoji ovako: »Očitije
su loše stvari, dok je dobro prikriveno očitima. Jer, u njega nema
ni lika ni izgleda, pa je zbog toga doista sebi slično, a svemu pak
drugomu neslično; nemoguće je, naime, da se netjelesno pojavi
na tjelesnome. U tome je razlika između sličnoga i nesličnoga. A
u nesličnoga ima manjak prema sličnomu.« Pa opet u
Govoru uma
:
»Jer nema sličnoga nesličnomu, i samomu i jednomu.« Pa opet:
»Slično je sličnim razumljivo.« Otud su mnogi grčki filozofi posli-
je učili i naučavali da se slično sličnim spoznaje.
16
Petrić ovdje prevodi kao da je zadnja riječ αὐτόν, a ne αὐτήν koje
se odnosi na ποιότης.
15
20
