380
BIT I SUVREMENOST
stojanju, ona jest imanentan čin,
postavljanje čovjeka samim
sobom12.
Ad 2. Ako se, pak, shvati da se
filozofija
konstitutivno
ne
zatvara u nekom ljudskom činu, nego da
po
svojoj inten
ciji prekoračuje puku ljudskost i dopire do biti svega, ostav
lja ona u svojoj ljudskoj relativnosti mjesto za nešto
što
je
a p s o l u t n o obavezuje. Povijest
filozofije
tad
postaje
po
vijest o b j a v e »a p s o 1u t
a«, u
kojoj ništa
nije
do
čovje
ka
nego sve do »apsoluta« samog. Sam apsolut se
objavljuje
u filozofiji i povijesti (Hegel). No,
unatoč
sve »sintetičnosti«,
ostaje ovdje ipak d v o j s t v o povijesti i
»apsoluta«, pa se
postavlja pitanje: zašto je »apsolutu«
potrebno
da se
javlja?
Zbog svoje teologijsko-idealistieke formulacije
povijesti nije
Hegel mogao do kraja misliti konsekvencije misli o
objavi
apsoluta, naime nuždu da, ukoliko
»apsolut« potrebu
je ne
kog kome se javlja da bi uopće bio, utoliko
mu
bitak ne pro
izlazi iz njega samog po sebi, nego
iz povijesne objave, pa
» a p s o l u t « n i j e d r u g o n e g o p o v i j e s n a
o
b j a-
va. Ne da je »apsolut« povijestan, nego je p o v i j e s t a p
s o l u t n a — eto to je konsekvencija misli
o
objavi »apso
luta« kojtd Hegel nije povukao, jer
povijest
nije
ipak mogao
drugačije misliti nego kao nešto relativno i
vremenito
u
smi
slu prolaznosti, kojem čvrstoću i trajnost daje samo
prisu
stvo »apsoluta«. Ove je konsekvencije,
međutim, izvukao
Martin Heidegger u II fazi svog filozofiranja, kad
je
čovjeka
(Dasein) shvatio kao prisutnost bitka (Das Dasein ist das
Da des Seins)13. U ovoj njegovoj fazi ništa nije na
čovjeku,
već sve na bitku, a bitak sam jest p o v i j e s t , naravno ne
u smislu prolaznosti, nego u smislu bezrazložnog odašiljanja
13
Primjeran je za ovu orijentaciju
Heideggerov
stav iz I
faze: »Metafizika pripada prirodi čovjeka’ ... ona je temeljno zbi
vanje u opstanku (Dasein) i kao opstanak sam«. »Ukoliko čovjek
egzistira, zjbiva ise filozofiranje«, »Was ist MetanD/sik? Ronn,
1829, s. 28.
13 Usp. »Uvod« u spomenuti spis, pridodan 5. njegovom iz
danju, 1949, s. 13—14, kao i »Uber đen Humanismus, 1949, str. 15:
»... čovjek bivistvuje tako da jest ono »tu« (das »Da«), to znači
svijetljenje bitka«.
