GLAYA PRVA.
Uvod. — Historični pregled etičnih načela. — Individualne ideje. —
Prigovori. — Društvene ideje. — Ohćenite opazke.
Utvrđjeno je psihologijom, da čovjek nije samo receptivno
nego i spontano biće. Eeceptivnost njegova sastoji u tom, da
mu ćutila podražaje vanjskoga svieta privode kduši; a spon
tanost u tom, da mu duša tu kaotičnu, bezobličnu gradju, što
ju ćutila podaju, uredi i oblikuje.
Tim načinom nastaju iz osjeta zorovi, a iz zorova poj
movi, kojimi shvaćamo i spoznajemo sviet.
Spontanost duše jest dakle bitan uvjet za spoznaju svieta.
Spoznaja ipak može biti dvojaka. Ide li naša duša samo za
tim, da izpita stvari kakve jesu u svietu i da im opredieli
pojam: onda je to spoznaja teoretičha; ide li ona i dalje, te
kuša realizovati ono, česa tu nema: onda je to spoznaja prak
tična. Izpitivanje prve vrsti tiče se onoga, što tu
jest,
a izpi-
tivanje vrsti druge onoga, što tu
ima
biti.
U fizičnom svietu
sve
je tu,
sto
bi tu imalo b iti, dakle
je i
takvo
tu,
kakvo
bi imalo biti. Zato je ovdje izpitivanje
teoretično ujedno izpitivanjem praktičnim.
Ali imade stvari, kod kojih ne dostaje izpitati teoretičnu
im narav, izpitati ono, što je su ; nego je povrh toga potrebno
