Page 5 - Franjo pl. Marković: Vrsti sudova po njihovih oblicih

Marlwvić, F., Vrsti sudova po njihovih oo., Prilozi 37-38 (1993), str. 251-265 255
možemo stegnuti u jedan sastavljen sud, koji se zove konjunktivan (spojan)
sud,lI a ima ovaj oblik: S je i P i Q i R, ili, ako je P rodna, Q vrstna, R osobinska
oznaka sova, ovako: S je takov P, koji je takov Q, koji je R. Konjunktivni sud
može biti i niječan, a oblik mu je onda ovaj: S nije ni P ni Q ni R. Dakle
sastavljaći, sastavbeni, iliti spojni, sabirni (konjunctivni ječni)12 sud ima ovaj
oblik: S je i P i Q i R, a razstavljaći, odbirni, razspojni (konjunktivni niječni) sud
ima ovaj oblik: S nije ni P ni Q ni R.
2.) Nadalje: u sudu »S je P« pomišlja se kadkadasav obseg SOVujedno; može
se isti smisao izreći i tako, da se kažu sve pojedine česti tj. sve pojedine vrsti
pojma sa kao roda; n.pr. recimo, da
je sav obseg pojma sova sastavljen od
česti K, L, M, N, onda se može sas–
tavljeni sud izreći ovako: i K i L i M
i N je P. Thkov sud zove se sdružan
(kopulativan) sud. Ako je pak sud
niječan, a ima prvoriek (subjekt) S
sastavljen od česti K, L, M, N, onda
će biti razdružan (remotivan ) sud: ni
K ni L ni M ni N nije P. I sdružni
(kopulativni) i razdružni (remotiv–
ni) sudovi zovu se induktivni, jer
sdružni sud (i K i L i M i N je P)
s p
privodi (»inducit«) k obćenitome sudu: sav S je P; a onaj sastavljeni razdružni sud
(ni KniLni M niN nije P) privodi kobćenitomesudu: S nije P. Induktivnisudovi
privode od počestnih i pojedinačnih sudovA kobćenitim tvrdnjam.
3.) Zatim: ako se cjelokupni obseg pojma subjektova razstavlja u predikati na
svoje česti iliti vrsti, pak se t~ pojmom subjektovim obuhvaćene vrsti izriču po-
1(2'13 jedinirni predikati, to nastaje razdjelni, razdiobni, razčestbeni (divisivni) sud,
0T0\
~
a treba da su sve vrsti subjektova pojma navedene tako, da
sav obseg subjektova pojma predikati izcrpljuju. Oblikovina
je za razdjelni sud: Cieli S je koje P koje Q koje R koje T; no
budući da se vrsti, česti sove medju sobom izključuju, te onaj
S, koji je p, ne može biti ni Q ni R ni T, onaj S, koji je Q, ne
može biti ni P ni R ni T: može se ovako reći: S je ili P ili Q ili
R ili T. Ovaj oblik zove se razbimi (disjunctivni)13 sud.
11 2B konjunktivni (ne spojni nego sbimi) sud
Rubna zabilježka u 2B: (spojni sud bi značiti mogao i ječni sud, kad je Iwpula »spojka«, a
»negativan« bio bi razspojni) (sbirni, odbimi, razbimi bit će najbolje za konjunktivni ječni i niječni, ter
za disjunktivni)
12 2B: DakJesabimi, sbimi (conjunctivno ječni).
13 lB (str. 163) ima izpred »razbimi« i razstavbeni.