Page 11 - Franjo pl. Marković: Vrsti sudova po njihovih oblicih

Marković, R, Vrsti sudova po njihovih ..., Prilozi 37-38 (1993), str. 251-265 261
te biti i bez spone i bez subjekta puki predikat: npr. oganj! zmija! skraćeni je
postajući tvrdbeni sud: to je oganj, to je zmija. Thko i diete počima svoje izreke
takovirni zametci sudovA ili entimematičnimi skraćenirni sudovi veleći samo:
voda, pas, - što će reći: to, što vidim, voda je, pas je.
Oblik bivstvenih sudovA pokazuje, da podana u §1 odredba suda - koja je
samo označbene i suvezbene sudove obuhvaćala, mora se nješto izpraviti, da
bude pristala takodjer na bivstvene sudove, ako i ne pristaje na sudove, kao što
je grmi, snieži - koje zametačnirni psihologijskimi sudovi možemo zvati, koji su
tek predteče logičnih sudovA. Dok Drobiseh sud jest bog stavlja pod formulu jest
p, valjanije će biti sud jest bog staviti pod formulu S jest, tj. pojam bog ovdje za
subjekt a ne za predikat uzeti. Samo sudovom kao grmi, blišti odgovara formula
jest P.
§ 8. Sudovi se još razvršćuju po stupnju vriednosti svoje. Drobiseh prelazi na
oblikovna mjerila za stupanj vriednosti sudovA. Osnovna načela jesu: 1.) načelo
istovjetnosti (identitatis principium), 2.) načelo porječnosti (eontradictionis
princ.), 3.) načelo izlučenosti trećaka ili nepristupačnosti srednjaka (tj. pre–
dikata) (exclusi tertii seu medii princ.). Po ovih načeli h razaznaje se neposredno
formalna vriednost ili nevriednost suda, neposredno iz sama sadržaja pojma
subjektova i predikatova; posredno se valjanost i nevaljanost suda razpoznaje
izvodi i doumci.
1.) načel032 istote je ex.) pOdpune, absolutne istote A = A (pravokut- 1!n.9
nik je pravokutnik) B.) čestne, relativne istote A = B (pravokutnik je is–
tosmjernjak), A = (abcd)F (trokut je trostraničan lik); tu je na ime sadržaj ili
obseg jednoga pojma A samo s jednom češću sadržaja ili obsega drugoga pojma
istovjetan. Ova čestna istota zove se suglas (convenientia).
b.) načelo porječnosti kaže ili dva suda, od kojih jedan njeki predikat pririče
subjektu, a drugi taj isti predikat odriče subjektu, ne mogu biti zajedno vriedni;
oni su medju sobom porječni. N.pr. S je P i S nije P ne može oboje vriediti, jer
je porječno; već ako je istina, da je S - P, onda nije istina, da S nije P i obratno.
Po tom ne može vriediti sud, koji subjektu pririče takov predikat, koji je sa
subjektom porječan, ili koji subjektu odriče takov predikat, koji je s njim
istovjetan pOdpuno ili čestno.
e.) načelo izlučenosti trećaka ili nepristupačnosti srednjaka ili trećaka
(nepristupačan po Vuku, koji nema pristupa; načelo nepristupnoga sriedja) veli:
sa svakim se subjektom njeki predikat ili pririće ili odriče, - treći, srednji pojam
nije moguć. S jest ili P ili nije P. Njeki su (Hegel) rekli: ne stoji to načelo, nego
32 lB (str. 169) ima umjesto »načelo« zasada, a iznad je dopisano načelo.