Page 12 - Franjo pl. Marković: Vrsti sudova po njihovih oblicih

262 Marković, F., Vrsti sudova po njihovih "" Prilozi 37-38 (1993), str. 251-265
upravo načelo posrednjačtva trećakova (principium tertii intervenientis) tj. ako
Su ne pripada ni P ni non P, pripada mu njeki treći posrednjački pojam kao
predikat. Drobiseh iztiče, da se ima razumjeti uviek porječna suprotica P i non
p, i pod non P da nije ni jedan odredjen pojam mišljen te da u tom pravom smislu
načelo izključenosti ili nepristupačnosti trećaka zbilja stoji.
Na uporabi ovih načela osniva se razvrstba sudova po stupnju vriednosti
sudova (modalitetu),33 Vriednost suda jest ili 1.) faktična, zazbiljna, actualna,
ako se spoj subjekta i predikata osniva na istovjetnosti njihovih sadržaja ili na
neistovjetnosti b.) nemoguća, nemožna (impossibilis), ako je spoj predikata sa
subjektom, ili nijek, oddvoj predikata od subjekta porječan sa sadržajem pojma
subjektova. e.) potrebna, nuždna (necessaria), ako je nemožna //230 obratiti sud
u porječnu mu kakvoću t.j. nemoguće je iz S je P napraviti S nije P ili obratno.
d.) moguća, možna (possibilis), ako nije ni sam sud ni njegova porjeka ne–
moguća.
Zazbiljnost suda osniva se dakle na načelu istote, nemogućnost na načelu
porječnosti, nuždnost, potrebnost na ovom i na načelu nepristupačnosti trećaka,
a možnost suda polazi od još nedovoljne spoznaje medjusobica medju sadržaji
subjektova i predikatova pojma.
Obzirom na vriednost (modalitet) diele se dakle sudovi <na> 1.) asertorne
(zbiljske, zbiljski jamačne), 2.) problematične (možne, dvoumske) i 3.) apodik–
tične (nuždne). 1.) S je P; S nije P; 2.) S može biti ali ne mora biti P; 3.) S mora
biti p, S ne može biti P.
Razlike vriednostne (modalitetne) vriede i za naročite i za uvjetbene su–
dove.
Uzimljući sve ovo ukupno sudovi se jednostavni diele po četiriju temeljih
razdiobe, razvrstalih (fundamenta divisionis): 1.) po kakvoći (qualitetu) u a)
ječne, b.) niječne - (dvie vrsti), 2.) po količini (quantitetu) u a.) obćenite, b.)
počestne ne obazirući se na pojedinačne, zašto, vidjet ćemo (dvie vrsti), 3.) po
medjusobici medju glavnoriekom i pririekom u a.) naročite, b.) uvjetbene
(izpušta tetične, jer biti nije svojstvo subjektove vriednosti (dvie vrsti). 4.) po
vriednosti (modalitetu) u a.) zbiljske (asertorne a), b.) možne (problematične
'll') i nuždne (apodiktične Cl) (tri vrsti). Kombinacijom 2 x 2 x 2 x 3 = 24 vrsti.
Budući da svaki sud mora imati i njekakovu kakvoću injekakovu kolikoću i
njekakovu medjusobieu injekakovu vriednost, to kombinacijom izlazi 24
moguća razna temeljna oblika sudna.
Prama affirmo, nego: a obćenito (universalno), i počestno (partieularno), e
obćenito, o počestno izrekoše već skolastici načelo:
33 U lB (str, 170) ima sa strane zabilježeno: vriednost (to je prikladniji izraz nego jakost),