Page 4 - Franjo pl. Marković: Vrsti sudova po njihovih oblicih

254 Marković, F., Vrsti sudova po njihovih ..., Prilozi 37-38 (1993), str. 251-265
Nego treba se kod količinskoga
(quantitetnoga) motrišta9 obazrieti
ne samo na obseg subjektova pojma,
nego i na obseg predikatova pojma.
»Svi S jesu p« može značiti dvoje: svi yP n
S jesu njekoji p, t.j. obseg SOV istovje- O ~
tan je sa češću obsega pova, ili ObseglO
SOV istovjetan je scielim obsegom
povim. N.pr. Svi pravokutnici su (nje-
ki) paralelogrami; svi istostrani tro-
kuti su (svi) istokutni.
Jednako je i kod početnoga ječnoga
suda »njeki Si jesu pi« što znači ili:
njeki Si jesu njeki pi, ili njeki Si jesu
svi pi.
U obćenitom niječnom sudu: »nije–
dan S nije P«, pomišlja se i subjekt i
pririek cielim svojim obsegom.
A upočestnom niječnom sudu »njeki
Si niesu p« kaže se, S je samo jedna
čest obsega sova izlučena iz obsega
pova, a P se pomišlja ili sav ili česti­
mice.
§ 5. Sastavljeni označbeni sudovi
Gg
/(222 Razvrstba sudova po njihovoj sastavljenosti ova je: 1.) ako je sastavljen
pririek (predikat): nastajekonjunktivan sud. 2.) ako je sastavljen subjekt: to bude
ili a.) kopulativan, ili b.) remotivan sud, 3.) ako se obseg subjektov razstavlja u
sve svoje vrsti, to bude ili: a.) divizivan, ili b.) disjunktivan sud.
1.) Kad kažemo tvrdbenim sudom, da je S pom to ne podajemo svih oznaka,
dakle svega sadržaja pojma subjektova; hoćemo li podati sav sadržaj subjektov,
to moramo više ovakovih sudovfi izreći, naime: S je p, S je Q, S je R. A te sudove
9 »motrišta« iz precrtanog gledi.fta.
10 2B: ili: svi si jesu svi P, t.j. obseg.