Page 10 - Franjo pl. Marković: Vrsti sudova po njihovih oblicih

260 Mar/r1)vić, F., Vrsti sudova po njihovih ..., Prilozi 37-38 (1993), str. 251-265
predmet: n.pr. ciklopi su jednooki, ili n.pr. sličnost je medjusobična. Tvrdbeni
iliti označbeni sud dakle ne tvrdi zbiljni bitak stvari, nego samo tvrdi, da pojmu
subjektovu pripada oznaka predikatom izrečena; S je P ne znači dakle S jest, S
ima zbiljan bitak, i takovomu zbiljnomu S pripada P, nego znači: ako se pojam
S misli, misli se s njim pojam P kao njegova oznaka; sud: S je P znači, kaže
Drobiseh, isto što: ako je S, onda je S - pom. Tim se ipak, veli Drobiseh, ne
izjednačuje tvrdbeni sud uvjetbenim, jer svakako ostaje tvrdbeni sud i u ovom
obliku: Ako je S, onda je S - p om./;227 Ali u tom su tvrdbeni sud i uvjetbeni sud
jednaki, da se u njima ne tvrdi stvarna zbiljnost, ni subjekta ni predikata, nego
se samo medjusobica pojma subjektova s predikatovim izriče; a uvjetbenom
sudu: ako je S, onda je P, izriče se: da ako se tvrdi tj. misli subjektov pojam, onda
se supomišlja predikatov, na taj način, da je subjektov pojam uvjetak pre–
dikatovu. U tvrdbenom sudu S je P na prosto se tvrdi predikatov pojam kao
oznaka subjektova pojma, a ne tvrdi se izriekom, da je subjektov pojam uvjetak
predikatova, a posve se ništa ne tvrdi o stvarnoj zbiljnosti ni subjektova ni
predikatova pojma.
Potreban je dakle pored tvrdbenoga označbenoga suda poseban oblik suda
za tvrdjenje zbiljnoga bitka; to je oblik exi51encijaZnoga suda (zbiljstven, bit–
kotvrdni sud): Bog jest ili ima boga, a nema vješticl; i t.zv. bezsubjektni sudovi
(samorieci) su zbiljstveni: n.pr. grmi, blišti, boli me - tim se tvrdi zbiljni bitak
opažena pojava prirodna ili zbiljni bitak psihične činjenice: Drobiseh zove
tetičnimi ili absolutnimi takove sudove, koji ne tvrde nikakovu oznaku o pojmu
subjektovu, nego tvrde samo zbiljni bitak onoga što se pojmom subjektovim
pomišlja, ili zbiljni bitak činjenice, koja se samim pojmom predikatovim izriče.
Najbolje će biti da ih zovemo zbiljstveni sud po razlici, od označbenih i uvjet–
benih: oni na ime tvrde zbiljstvo ili nezbiljstvo onoga, što se glavnim pojmom
njihovim pomišlja. Bog jest, ima duša, nema vila - ovdje je subjekt a predikat
ne kaže nikakovu oznaku subjektova pojma nego samo kaže da je subjektzbiljan,
ili nije zbiljan. Tu dakle ima prama označbenom sudu samo subjekt, a nema
predikata u običnom označbenom smislu. U sudovih grmi, snieži it.d. imamo
samo izrječan predikat, koji tvrdi sbiljnu činjenicll njeku sadanju.
Već smo kazali, da se bezsubjektne izreke ili kako mi velimo samorieci: grmi,
blišti, snieži, tumače tako, da im je u starom jeziku nastavak tl" dakle grmih tj:
to grmi. Pokazna za- /;228 imenica tl, je zamjenica subjekta, koji je doduše
pomišljen ali nije imenovan, to će reći nije pomišljen kao rodan ili vrstan pojam;
po Drobischu je taj oblik suda, koji još nije gotov nego tek nastaje, to je oblik
nastajućega tvrdbenoga suda. Posve je psihologijski slična tvorba, kad se veli: to
je voda, to je vino; neimenovani tj. pojmovno neoznačeni subjekt tek dobiva
predikatom svoje ime, opažani pojedinačni subjekt istom podredjuje se svomu
rodnomu pojmu. Može pače nastajUĆI tvrdbeni sud imati oblik pukoga uzklika