Page 8 - Franjo pl. Marković: Logika

254 Marković, F., Logika, Prilozi 35-36 (1992), str. 247-258
zakoni prirodjenirni našemu mislećemu umu, ter koje su medju sobom suglasne
a koje protuslovne, porječne. Protuslovne ili porječne će misli um zabaciti, a
suglasne priznati za istinite. Ne radi se dakle o suglasju naših misli s/;t4realnim2o
vanjskim svietom, nego o suglasju naših misli samih medju sobom; radi se samo
o formalnof l izpravnosti naših misli, u kojih je sadržana ujedno i realna 22
istinitost njihova. Čista formalna logika ne obazire se na realni23 sviet, ona radi
o mišljenju samom za se, traži mu nutarnju 24 zakonitost i pravilnost, i nalazi u
njoj samoj označje, kriterij istine.
Iz Platona niče tečajem vjekova ciela povorka filosom, koji su pristaše čiste
formalne logike.
Ali najumniji učenik Platonov, Aristotel, mišljaše drugačije. On opet pri–
mače misao k stvari, idealnost k realnosti. 2s Po njegovu mnienju misli ljudske
ne nastaju bez sudjelovanja vanjskih stvari; dakle treba priznati i promatrati ne
samo jedan faktor misli t.j. duh, nego i drugi, t.j. vanjski realni sviet. Po njegovu
mnienju naše misli uviek su u relaciji (medjusobici ili uzajamici) s vanjskirni
predmeti, dakle kad izpitujemo narav i zakone našega mišljenja, ne možemo se
stegnuti na naše misli same za sebe, na njihovu formu, nego moramo se obazirati
i na objektivno - iliti stvarno-sadržajnu stranu 26 naših misli, na uzročnu //15
relaciju naših misli prama vanjskim objektom. Dakle logika nema biti samo
subjektivna, samo formalna, ona ima biti takOdjer objektivna, takodjer realna.
Iztaknusmo dosad dvie glavne medjusobom oprečne škole u logici. Jedna
škola su pristaše čiste formalne logike. - Oni traže da logika ima razmatrati puke,
iliti čiste forme (oblike) misli, lišene svega stvarnoga sadržaja, koji se vanjskoga
svieta tiče; oni drže, da logika tako, ne obazirući se ništa na vanjske objekte misli,
nalazi zakone 27 mišljenja. Stoga vele pristaše 28 čiste formalne logike, da
mišljenje i spoznavanje (penser - connaitre, denken - erkennen) dvie su različite
radnje 29 duha; mišljenje ostaje u mislećemu, u subjektu;3o ono je usobno, a
20 2C: realnim (zbiljnim)
21 2C: formalnoj (oblikovnoj)
22 2C: realna (zbiljstvena)
23 U 2C zbiljski umjesto »realni«.
24 U 2Csamosebnu umjesto »nutarnju«.
25 2C: realnosti, umštinu k zbiljštini.
26 2C: na stvarnu, objektivnu, sadržajnu stranu
27 U 2B pravila umjesto »zakone«.
28 2B: vele noviji pristaše
29 2B ima činitbe umjesto »radnje«.
30 2B: subjektu, u sobstvu;